kolačići

Monday, May 25, 2015

Trešnje


Otvaram sezonu trešanja pod sloganom "I'm lovin' it"!



Trešnje su voće koje stiže odmah posle jagoda. Jedan vremenski period se preklapaju.
Period preklapanja je najbolji za pripremu kolača u kojima se koristi i jedno i drugo voće.
Kolač koji najčešće pripremam sa trešnjama i jagodama, izgleda ovako:


A recept možete naći OVDE.


Trešnja je listopadna drvenasta biljka iz roda Prunus i porodice Rosaceae.
Plod trešnje je ono što privlači posebnu pažnju u ishrani  ljudi.
Od trešnje se koristi i list za pripremu čajeva.
Cvet trešnje je vrlo dekorativan, pa ga koristim za razne cvetne dekoracije.

Trešnja je bogata vitaminima i mineralima. Ima veliki procenat vode, pa se preporučuje  tokom dijeta.
Boja trešnje je "ono" što je posebno zdravo.
Što je trešnja tamnija, to je zdravija.
Antocijanidini su supstance koje trešnji daju boju. 
Trešnja ima dejstvo slično aspirinu, a kažu da je dejstvo trešnje jače od dejstva aspirina.


Trešnji se veća pažnja posvećuje zbog ukusa i osvežavajućeg efekta nego zbog blagotvornog dejstva na zdravlje.
Tako su ukusne i sočne, zar ne?!
Od trešanja se najčešće prave kolači, ali i razni džemovi, prelivi, slatka...
Ove godine neću imati vremena da ispratim sezonu trešanja u potpunosti.
Ali zato sam je otvorila ovim postom.
Neka ovo bude mali podsetnik za sve oni koji  još uvek nisu počeli da eksperimentišu s trešnjama da je sezona u toku.
Očekujem od vas zanimljive delicije.



Valentina & Kristina gastro show


Norveška novinarska ekipa posetila je našu zemlju sa željom da upozna našu tradicionalnu trpezu.
Pored želje da im kuva veliki profesionalac, Lepi Brka, imali su želju da ih ugosti i jedna domaćica - amater.
I eto, tako su završili kod mene.
Glavni domaćin bio im je Predrag Rolović, predstavnik Turističke organizacije Srbije.


Njihov izbor je:
Proja sa sirom i spanaćem



Svinjski paprikaš

i
Rezanci s makom


Naravno, upoznati su sa činjenicom da je srpska hrana, zapravo, mešavina austrougarske i turske kuhinje.
Meni je, uglavnom, zapao austrougarski deo.
Pored navedenih jela, pripremila sam im pikantni sir u ulju, salatice i razne napitke.





Paprikaš im se posebno dopao. Kažu da je to za njih miris i ukus Balkana.


Naravno, sve to ne bi bilo tako lepo da nije bilo moje kume Valentine.
Bio je to mali Valentina & Kristina gastro show ;)
Više detalja o tome kako se Norvežanima dopala naša hrana kao i šta im je bilo posebno interesantno, možete videti OVDE.

Sunday, May 24, 2015

Grenadir marš iz bakine kujne



Poreklom sam iz Vojvodine, tačnije iz Banata, ali do skoro nisam znala da se ovo jelo zove  "nasuvo".
Mada "nasuvo" svakako nije kompletan naziv, to bi bio samo opisni pridev - nasuvo s krompirom govori već nešto više.
Bilo kako bilo, moja baba kao i svi ostali u familiji ovo jelo poznaju pod nazivom grenadir marš.
Obožavali smo ga i kao deca, ali i sada kada smo već svi veliki.
Najlepši je kada se priprema sa domaćom testeninom, ali ne pravimo pitanje ni kada je od kupovne.
Baba je uvek pravila i ajnpren čorbu  kada i grenadir marš.
Recept za ajnpren čorbu, možete naći OVDE.


Količine sastojaka nisu obavezujuće - možete stavljati više ili manje kako testenine tako i krompira.
Navodim osnovne začine koje je baba koristila za pripremu ovog jela.
Pored dole navedenih začina, dodajem i sledeće: alevu papriku i začinsko bilje.
Ljuta paprika je, po meni, u ovom jelu neizbežna, ali sve je to stvar ukusa.


Neophodni sastojci:
700 g krompira
250 g testenine
1 glavica crnog luka
ulje po potrebi
začini: so, biber i mešavina začina


Priprema:
Krompir oljuštiti, iseći na kockice i obariti.
Testeninu skuvati prema upustvu sa kesice.
Luk pržiti na vrelom ulju dok ne porumeni.
Ukoliko dodajete alevu papriku, dodajte je u luk i propržite nekoliko sekundi.
Sjedinite sve sastojke i začinite po ukusu.
Sveže začinsko bilje, dodajte na kraju.


Uz ovo jelo se savršeno slaže kupus salata.
Od začinskog bilja naječešće koristim: peršunov list, origano i bosiljak.
Sada sam napravila miks kresa, rukole, origana bosiljka i peršuna.
Po tradicionalnom, izvornom receptu, ne ide začinsko bilje.
Ono tada, osim peršuna, nije bilo popularno kao sada.
Ali to svakako ne znači da jelo ne treba da prilagodite kako svom ukusu tako i gastro trendovima.


Posno jelo!

Saturday, May 23, 2015

Griz umesto pirinča - zašto da ne?!


Pirinač je, pored krompira, najčešće korišćen prilog uz glavna jela.
Ali, kada nemate dovoljno vremena ili ste možda zaboravili da kupite pirinač, ne očajavajte.
Umesto pirinča, možete pripremiti pšenični griz.
Biće vam dovoljno pet minuta za pripremu ovog priloga.
Izmešajte 4-5 kašika griza i oko 2 ili 2,5 dl vode.
Dodajte malo soli i malo začina po ukusu, kuvajte nekoliko minuta kada smesa provri, izlijte u modlice, sačekajte da se malo prohladi i poslužite ga kao prilog uz glavno jelo.
Ukoliko nemate modlice ili nemate vremena da čekate da se griz ohladi, sipajte ga direktno u tanjir, dodajte glavno jelo - meso ili povrće i uživajte.


Ukoliko vam se učini da je griz gust za vaš ukus, slobodno dodajte još malo vode.
Takođe, možete dodati malo ulja ili komadić maslaca.


Povrće sam pripremila na indijski način - na malo gi maslaca, propržila sam kari, kurkumu, mleveni korijander, kumin, biber, usitnjeni beli luk, alevu papriku i dodala iseckano povrće (patlidžan, papriku, tikvice, paradajz).
Krčkala sam dok se povrće nije omekšalo, zatim sam dodala malo soli i ljutu papriku.


Kao dekoraciju, ali i začin, koristila sam svežu nanu i kres salatu (u pitanju je domaća proizvodnja)


Osobe intolerantne na gluten mogu koristi neki drugi griz, npr. od kukuruza, ali iz kontrolisane proizvodnje.



Thursday, May 21, 2015

Gusti sok od jagoda


Recept za sirup od jagoda, možete videti Ovde.


Domaći sokovi su uvek kvalitetniji i ukusniji od kupovnih (ako mene pitate).
Posebno zbog toga što prilikom pripreme domaćih sokova možete da utičete na količine šećera i kiselina.
U većinu sokova ne dodajem kiselinu, mislim na veštačku limunsku kiselinu.
Ako neko voće zahteva dodatnu kiselu, prilikom služenja iscedim malo limunovog soka.
Jagode su same po sebi dovoljno kisele tako da nema potrebe dodavati bilo šta.
Nekada dodajem šećer, nekada ne. Sve zavisi od toga koliko su jagode slatke.
Kada pripremam sok koji treba duže da stoji, stavim malo više šećera kako bi se sok delimično konzervirao.
Priprema ovog gustog soka od jagoda je vrlo jednostavna.


Neophodni sastojci:
1 kg očišćenih jagoda
1,5 l vode
100 g šećera ili po ukusu.


Priprema:
Jagode izblendirati. U dobijenu kašu sipati vodu, izmešati i procediti kroz gazu ili kroz cediljku.
Dodati šećer i kuvati par minuta kada sok provri.
Sipati ga u flaše i čuvati u frižideru do korišćenja.




Sok nije potrebno kuvati ukoliko neće stajati dugo. Ukoliko ga želite čuvati malo duže, savetujem da povećate količinu šećera i da ga pasterizujete.


Rcept je objavljen na portalu Recepti i Kuvar online.

Pekmez od jagoda



Pekmez ili džem od jagoda - stvar ukusa.
Ove godine sam se baš dala u pripremanje zimnice - krenula od samog početka sezone.
Pored sokova od zove (koje ne čuvam baš dugo), pripremam razne delicije  od jagoda.
Rešila sam da jagodama posvetim posebnu pažnju s obzirom da sam ih prethodnih godinama malo zapostavljala.


Uvek me "muči" količina šećera kada pripremam zimnicu.
Preporuka je da odnos šećera i jagoda bude 1:1.
Ali, ne slažem se sa preporukom.
Šećer ima ulogu konzervansa, ali kvari ukus (po meni).
Odlučila sam se za odnos 1:3 (šećer:jagode) približno - plus/minus.
Džemove, pekmeze, marmelade i prelive od jagoda čuvam u fružideru tokom letnjih meseci, za svaki slučaj jer ne stavljam konzervans,
Jagode spadaju u vrlo osetljivo voće, pa im treba posvetiti posebnu pažnju kada je čuvanje za zimu u pitanju.

Preliv od jagoda se nalazi Ovde.

Pored toga što je vrlo aromatična, jagoda je i jako zdrava.
Pored ploda, za lečenje se koriste i koren i list.

Sveže jagode sadrže  veliku količinu vitamina C,  zatim vitamina A, gvožđe  i folnu kiselinu.
Zbog prisustva folne kiseline, preporučuju se trudnicama i ženama koja planiraju da ostanu u drugom stanju.


Pekmez od jagoda, pripremam na sledeći način.

Neophodni sastojci:
750 g očišćenih jagoda
300 g šećera
1 kesica vanilin šećera


Priprema:
Sjedinite jagode i šećer. Potom smesu (malo) izgnječite rukama.
Pekmez kuvajte na nižoj temperaturi dok ne bude srednje gust (kada se ohladi, biće gušći).
Na krajau dodajte  vanilin šećer.
Dužina kuvanja zavisi od veličine šerpe, tako da ono može da traje od 30-60 minuta.
Ako se odlučite za šerpu većeg prečnika, vaš pekmez će brže biti gotov.


Ova količina je dovoljna za 1 teglu od 580 ml (malo će ostati za degustaciju).
Dizajn ambalaže je specijalno urađen za fotografisanje i još neke namene.
U pitanju je old-fashioned dizajn.
Poklopac je trebalo da bude u braon u boji, ali ga u datom trenutku nisam imala.
"Ogrebotine" su deo dizajna.


Džem od jagoda (pekmez od jagoda) možete pripremiti onako kako vam odgovara - možete povećati količinu šećera, dodati malo limunove kore...
Jagode ne morate gnječiti, tako ćete imati više komadića.
A možete ih ispasirati - to bi bila marmelada od jagoda.

Monday, May 18, 2015

Limunada od zove

Ili limunada sa zovom. Kako god, ovaj sok je prijatnog ukusa.


Zova ili bazga (Sambucus nigra) je specifičnog ukusa i mirisa. Ne prija svakome, ali je vrlo zdrava. Jača imunitet i čisti organizam, pa bi bilo poželjno koristiti je makar u sezonu.

Od zove se najčešće pripremaju raznorazno sokovi i sirupi.

Obožavam miris zove i koristim je kada god sam u mogućnosti, posebno kada joj je sezona.

Pripremam malo koncentrovaniji napitak kako bi aroma zove bila što izraženija.

Često dodajem limun, matičnjak, nanu, voće...

Kada berete zovu, potrudite se da je pronađete u nezagađenim delovima koji su udaljeni od puteva i industrijskih zona.

Zova ne može da se pere. Kada se opere, spira se polen koji je u stvari glavni sastojak sokova i čajeva - to je "ono" što zovi daje ukus i miris.

Limunada je samo jedan od napitaka koji pravim sa zovom.

Plod (bobice) zove je jako zdrav, ima dosta vitamina B, ali postoji vrsta koja je otrovna kada se konzumira termički neobrađena. Zato je poželjno, predostrožnosti radi, bobice zove dobro prokuvati pre konzumacije.



Neophodni sastojci:
10 cvetova zove;
1,5 l vode;
1 limun;
100 g šećera (ili više po ukusu).












Priprema:
Cvetove zove preliti vodom i ostaviti da prenoće.
Procediti kroz gazu ili gustu cediljku, dodati šećer i sok od limuna.
Prilikom služenja, dodati kockice leda, cvetiće zove i listove matičnjaka.




Jačinu soka odredite sami - ako vam je ukus jak, koncentrovan, dodajte malo više vode i obrnuto.

U sok od zove, bez obzira na koji način ga pripremam, ne dodajem limunstus - limunsku kiselinu dobijenu veštačkim putem jer se ona dobija iz šećera procesom fermentacije uz pomoć određenih plesni (samim tim i nije najpoželjnija za konzumaciju).

Prirodna limunska kiselina se retko gde proizvodi. 
Ona se dobija ekstrahovanjem iz limuna.

Najčešće se odlučujem  za svež limun ili čist vitamin C.

Kada koristim vitamin C, dodajem i prstohvat sode bikarbone.



Tikvice s mirođijom


Često pripremam povrće, gotovo svakodnevno, s obzirom da sam njegov veliki fan. Kada me neko pita koje povrće najviše volim, ne znam štada izdvojim. Volim sve od povrća...
Možda ga bih ga mogla podeliti po sezonama...
Kada je sezona tikvica, pripremam tikvice gotovo svakodnevno u raznim varijantama.



Neophodni sastojci:
2 kašike ulja
1 veća šargarepa
2 manje tikvice (oko 500 g)
1 čen belog luka
1 vezica mirođije
1 kašičica soli
1/4 kašičice bibera


Priprema:
Na vrelom ulju propržiti rendanu šargarepu, pa dodati iseckane tikvice, beli luk i mirođiju.
Sipati 1/2 šolje vode i kuvati na višoj temperaturi dok voda ne ispari.
Mešati povremeno.
Začiniti solju i biberom.


*Uz ovako pripremljene tikvice možete služiti  pire od krompira ili Rižoto od zelja kao ja. Recept možete naći OVDE.