kolačići

Wednesday, August 31, 2016

Pita sa makom


Pita sa makom prelivena šećernim sirupom (agdom) za ljubitelje maka.
Suva pita, mokra pita ili baklava, kako ko voli.
Možete je začiniti po ukusu - suvim grožđem, vanilin šećerom, limunom...
Ko voli kombinaciju maka i cimeta, može da doda i cimet.
Mogućnosti ima dosta.
Ako treba da biram između štrudle i pite sa makom, uvek biram pitu.
Količina maka nije fiksna, nekada potrošim manje maka.
Bez obzira na količinu maka, pita sa makom je uvek ukusna.
Nakon prelivanja, bilo bi poželjno da se pita dobro ohladi kako bi se sjedinili svi sastojci.
Ali, ukusna je i kada je mlaka.


Sastojci:
500 g tankih kora
5 jaja
1/2 šolje šećera
1/2 šolje ulja
1 kesica vanilin šećera
1 šolja jogurta
300 g mlevenog maka
200 g suvog grožđa

Sirup:
2 šolje šećera
2,5 šolje vode
vanila, limun

*šolja od 2 dl


Priprema:
Umutite jaja, šećer, jogurt, ulje i vanilin šećer.
Pleh okvirnih dimenzija 25*35 premažite uljem i obložite korom, prelijte sa 3-4 kašike fila od jaja, pospite sa 2-3 kašike maka.
Postupak ponavljate dok ne utrošite sve kore.
Na svaku 2 ili 3 koru stavljajte suvo grožđe.
Poslednju koru premažite filom od jaja.
Pitu zasecite kao baklavu - na komade željene vličine.
Pecite je 25 minuta u zagrejanoj rerni na 200 stepeni.
Prohlađenu pitu, prelijte prohlađenim sirupom.
Za sirup prokuvajte vodu i šećer - kuvajte 8-10 minuta na nižoj temperaturi od momenta vrenja.
Na kraju  dodajte, po želji, vanilin šećer i/ili limun isečen na kriške.


Pita sa makom se može napraviti i u obliku štrudlica - spajanjem po nekoliko kora.
Sve ostalo je isto.
Ukoliko ne volite prelivene kolače, sirup možete eliminisati.
U tom slučaju kada mutite jaja, povećajte količinu šećera na 1,5 šolju, a ulje na 2/3 šolje, okvirno.
Pita sa makom može biti i posna.
Jednostavno, oni koji poste ili ne jedu namirnice životinjskog porekla treba da izostave fil od jaja.
Kore poprskajte uljem umesto filom.
Poslednji put sam napravila sve tri varijante, za svačiji ukus.
Pita sa makom se može poslužiti sa cvetom ili bez,
Morala sam da stavim cvetić kako bih razbila monotoniju,
Lepi Jova je "odradio" svoje.


Recept je objavljen na portalima Recepti i Kuvar online i Danas.rs

Monday, August 29, 2016

Pijačni dani u Beloj Crkvi


Pijačni dani u Beloj Crkvi su: utorak, četvrtak i subota.
Subota je glavni dan za odlazak na pijac, potom slede utorak i četvrtak.
Odlazak na pijac je pravi ritual.


Ali to nije sve.
Morate da poranite kako biste mogli da kupite ono što ste zamislili.
To je pravi doživljaj - na pijac treba otići oko 7 h.
Ako odete koji minut kasnije, vrlo je verovatno da ćete dobiti odgovor poput: "Nemam više, prodala sam jutros".
Većinu natpisa možete videti i na rumunskom jeziku.
Već duže vreme, Rumuni dolaze u Belu Crkvu i kupuju namirnice.
Meštanima oni predstavljaju problem - odnose voće i povrće na gajbice.
Ali zato prodavci "trljaju ruke".
Zbog toga ćete neretko subotom ujutru videti belocrkvane kako užurbano odlaze na pijac, pozdravljaju se sa poznanicima i govore: "Žurim, da Rumuni ne odnesu sve... Spremam zimnicu".




Ako ustanete u cik zore, imaćete priliku da uživate u čarima belockvanske pijace.
Svežeg, tek ubranog, voća i povrća ima na pretek.
Domaća jaja možete kupiti, ali ne baš na komad već 10, 20 ili više.
Mleko se tradicionalno prodaje u flašama od kisele vode, ali zaluta i po koji Pepsi.
Meso i sir se prodaju u mlečnoj hali, ali to nije to.
Ništa dok pile ne dodirne tezgu.






Bundeve su već stigle.
Možete ih kupiti za ukras ili za jelo.


Cveća ima uvek - leti sveže, zimi osušeno.


Cene nekog voća i povrća su simbolične.



Riba - sveža, tek upecana.
Na tezgi pored, možete kupiti korenasto povrće i začinsku papriku - slatku ili ljutu.
I skoro sve je spremno za pravu riblju čorbu.



U pekarama su gužve, a ima ih nekoliko na pijaci.
Ispred pojedinih možete videti redove od po desetoro ljudi gotovo u svakom momentu.
Hleb i pecivo na popustu od npr. 50 % ćete teško naći u Beloj Crkvi.
Kod nas ništa ne ostaje za posle, ništa se ne baca i često zafali koji hleb ili kifla.
Hleb i pecivo se pripremaju, najčešće, od tradicionalnog hlebnog testa.




Gospodin jarac košta 5000 dinara, ima oko 20 kg i jako je umiljat.


Na furdi možete naći sve i svašta.


A čvarci?!
Pravi, domaći, kod Lekića.
Ako ste baš srećne ruke, možda uspete da ugrabite koji gram jer čvarke više ne upisuju.


Ako planirate da idete u Belu Crkvu, ne brinite, gladni sigurno nećete ostati.
Ali ne zaboravite da poranite u subotu.


A kada završite sa pripremanjem ručka, počistite dvorište.



Cvetni pozdrav iz Bele Crkve!


Friday, August 26, 2016

Sojino mleko - priprema



Sojino mleko je najčešće korišćeno biljno mleko, posebno za vreme posta i u veganskoj ishrani.

Sojino mleko se upotrebljava isto kao kravlje mleko (za pripremu torti, kolača, poslastica...).
Od ovog mleka se pravi tofu (sir od soje).

Mleko od soje možete kupiti ili napraviti u kućnim uslovima.
Priprema je vrlo jednostavna.

Nusproizvod sojinog mleka je okara (sojino meso).
Okara se može iskoristi za vegetarijanske pljeskavice, ćufte, za punjene paprike, za sarme...
Za sojino mleko (i uopšte ishranu),  ne bi trebalo koristiti genetski modifikovanu soju.

Na sličan način možete pripremiti mleko od orašastih plodova.


Sojino mleko, sastojci:
300 g sirove soje
3 l vode + 1 šolja


Sojino mleko, priprema:
Soju operite, prelijte vodom (oko 1 l vode) i ostavite je da odstoji preko noći.
Ujutru prospite vodu, soju isperite i sameljite na mašini za meso ili u nekom food procesoru.
Ukoliko koristite food procesor za mlevenje soje, postepeno dolivajte vodu kako bi se soja što bolje samlela (1 šolja vode).



Nakon mlevenja, dobijenu kašu od soje sjedinite sa 3 l vode.
Kuvajte na nižoj temperaturi oko pola sata (od momenta vrenja) uz povremeno mešanje kako mleko ne bi zagorelo.
Mleko ostavite u poklopljenoj šerpi 20-tak minuta, a potom ga procedite kroz gustu gazu.
Okara treba dobro da se ocedi - gazu pritiskajte rukama.


Dobijeno sojino mleko možete zasladiti po želji i/ili začiniti nekim slatkim začinom, na primer vanilom.


Ukoliko želite da napravite tofu, u toplo sojino mleko dodajte nekoliko kašika nigarija (magnezijum hlorid) ili sok od limuna.
Za tofu sam koristila nigari.
Nigari (nerastvoren) sam stavljala u više vrelo nego toplo mleko, dodavala sam ga postepeno sve dok mleko ne počne da se siri.

Sa sokom od limuna nisam probala, ali čitala sam da se može koristiti za pripremu sira od soje kako limunov sok tako i sirće i sirište.


Okara se ovog puta iskoristila za ćuftice - na 150 g okare, dodala sam oko 150 g kuvanog i pasiranog korenastog povrća (šargarepa, paškanat, celer), 5 kašika brašna, 1 mali crni luk (rendani), 2 čena belog luka, so, biber, aleva paprika, mrvljena ljuta paprika...

Okara ćuftice možete začiniti po ukusu.
Sve sastojke umesite, oblikujte ćuftice, valjate ih u brašno i pržite na malo zagrejanog ulja po nekoliko minuta sa jedne i druge strane.

Za izradu ćufica je važno da okara bude što sitnija kako se ne bi raspadale prilikom prženja.


Usput je napravljena i koja tegla ajvara.
Ajvar možete koristi za pripremu ćuftica - možete dodati 1-2 kašike u smesu.
Takođe, ajvar je odličan prilog uz ovako pripremljene ćuftice od soje.
A Meda - on se u sve "meša".
Gde sam ja, tu je i on.


Kako još možete napraviti sojino mleko i tofu, možete videti ovde i ovde

,

Monday, August 22, 2016

Ljubičasta boranija


Ljubičasta boranija promeni boju kada se skuva, postane zelena.
Meni je bila interesantna, pa sam je zato kupila.
Do sada je nisam spremala.


Ukoliko ne možete da nađete ljubičastu boraniju, slobodno je zamenite onom koja vam je dostupna.
Boranija pripremljena na ovaj način ima drugačiji ukus u odnosu na varivo od boranije.
Pored pomenutih začina, možete dodati još neke koje volite.
Ljubičasta boranija se prilikom služenja može dekorisati/začiniti peršunovim listom.
Kako kome odgovara i kako ko voli.


Sastojci:
100 g slanine
500 g paradajza
3 čena belog luka
1 kašičica šećera
1 kašičica soli
biber po ukusu
500 g ljubičaste boranije


Priprema:
Boraniju očistite, isecite i blanširajte dok ne omekša ili skuvajte na pari.

Slaninu sitno iseckajte i propržite kratko.
Dodajte paradajz isečen na manje komade (prethodno očišćen) i usitnjen beli luk.
Krčkajte desetak minuta, pa začinite.
Umešajte boraniju, poklopite i ostavite da odstoji nekoliko minuta pre služenja.

Ovako pripremljena boranija se može poslužiti uz bareni pirinač, krompir, krompir pire, palentu ili nešto drugo po izboru.

Ja sam izabrala basmati pirinač.


Ljubičasta boranija tokom kuvanja promeni boju i bude zelena.
Možete koristiti boraniju po izboru.
Nije obavezna ljubičasta boranija.

Ukoliko postite ili ne jedete meso, slobodno izostavite slaninu.
Umesto slanine koristite nekoliko kašika ulja.


Recept je objavljen na portalu Recepti i Kuvar online.

Saturday, August 20, 2016

Gaspaćo - hladna španska čorba


Gazpacho/gaspaćo - odličan obrok za vrele dane.
Osvežava i okrepljuje.
Gaspaćo je tradicionalna španska čorba  čije se priprema razlikuje u zavisnosti od oblasti u kojoj se priprema.
Svaka oblast u Španiji ima svoju "mirođiju" koja gaspaćo čorbi daje posebnost.
Za nekoga je gaspaćo čorba, za nekoga supa, a za mene je gaspaćo obrok salata.


Sastojci:
2 veća paradaza
3 dl gustog soka od paradajza
1 manja žuta/zelena paprika
1 manji krastavac
1 mladi crni luk
1 čen belog luka
1 kašika maslinovog ulja
začini po ukusu: so, biber, bosiljak...


Priprema:
Paradajz oljuštite i iseckajte.
Dodajte mu sok od paradajza, crni i beli luk.
Izblendirajte.
Dobijenu smesu možete procediti ukoliko vam smetaju semenke.
Ostatak povrća iseckajte na sitnije komade.
Sjedinite sve sastojke i ohladite čorbu u frižideru.
Prilikom služenja, dodajte kockice  leda i prepečen hleb ili krutone.


Po ukusu, u  čorbu možete dodati mleveni kim i ljutu (čili) papriku.
Kažu da je ovo osnovni recept za gaspaćo, a  svako sebi može dodati još nešto po izboru - rendani sir, parmezan, jogurt...


Gaspaćo čorbu sam obogatila prepečenim mlečnim hlebom, parmezanom, jalapeno paprikom i kimom.
Gaspaćo možete pripremiti onako kako vam odgovara - ukoliko vam ne prija neki od sastojaka, slobodno ga eliminišite.
Ja sam eliminisala limunov sok.
Paradajz  je dovoljno kiseo, pa je po meni limunov sok suvišan.
Ako ne volite komadiće povrća, gaspaćo čorbu (u ovom slučaju potaž) možete pripremiti tako što ćete sve sastojke samleti u procesoru za hranu.


Recept je objavljen na portalu Recepti i Kuvar online.